Konstrukcija teleskopa MAGELAN f5 250/1253 mm
Usled nedostatka adekvatnog instrumenta sa kojim bi bilo moguće vršiti precizna astronomska i astrofizička snimanja, a zatim astrometrijska i fotometrijka merenja, na sastanku Upravnog Odbora Astronomskog društva “Magelanov Oblak” koji je održan 14.07.2018.god., donešena je odluka, da se pokrene projekat nabavke delova, a potom konstrukcija, dizajn i završna izrada polu-profesionalnog astronomskog teleskopa visokog kvaliteta, sa pratećom opremom, koji će se prvenstveno koristiti u gore navedenim aktivnostima.
Još u početnoj fazi planiranja i realizacije projekta, ustanovljeno je nekoliko važnih zahteva vezano za sam instrument u pogledu prečnika otvora, automatizovanog nosača (montaže), vrste i tipa kao i glavne namene celokupnog sistema. Usvojen je predlog da budući instrument treba da ispunjava sledeće uslove:
1. da otvor (prečnik) teleskopa bude reda veličine između 0,25-0,40 m;
2. da optički sistem bude reflektorskog tipa;
3. da se relativni otvor i svetlosna moć sistema kreću u rasponu (f5 – f8);
4. da se optička cev instalira na automatizovanom ekvatorijalnom nosaču (montaži).
Bilo je brojnih nedoumica vezano za izbor adekvatnog instrumenta koji će u potpunosti zadovoljiti naše potrebe u različitim posmatračkim projektima koje ćemo izvoditi u okviru Društva. Kao što smo već naveli, odmah u startu smo se opredelili da to bude teleskop-reflektor prečnika otvora između 0,25-0,40 m. Nakon određenog vremena i uzimanja u obzir svih faktora koji su nam bili presudni u krajnjem odabiru optičkog dizajna i teleskopskog sistema, izdvojili smo dva koncepta koji su ušli u naš uži izbor. Prvi koncept je klasičan Njutnov reflektorski sistem, dok je drugi Kasegrenov (R-C). Naravno, obe varijante ovih sistema imaju svojih prednosti i svojih mana. Na kraju ipak smo se odlučili da to bude Njutnov reflektor, zbog pristupačnije cene optike i jeftinije izrade sistemskih delova kao što su optička cev, onda nosači za primarno i sekundarno ogledalo, kao i niz drugih elemenata koji čine jedinstveni sklop.
Takođe, u preliminarnim i neformalnim razgovorima između članova društva, insistiralo se na tome, da budući teleskop nakon osne rektifikacije i dovođenja u nebeski-ekvatorski koordinatni sistem, treba da predstavlja moderan i potpuno nezavistan i robotizovan sklop, koji će moći da obavlja složene posmatračke zadatke bez angažovanja ljudske posade. Kada to uslovi i situacija budu zahtevali, kontrola instrumenta će se vršiti sa udaljene lokacije uz pomoć profesionalnih softverskih paketa i različitih mrežnih i IP protokola putem interneta.
Zbog složenog karaktera posla i same prirode i ozbiljnosti budućih angažovanja na ovom polju, projekat smo podelili u 3 faze, sa nekoliko podfaza, i to na period od maksimalno 3 godine (do septembar 2021.), potrebnih za kompletnu realizaciju zadatih ciljeva i dovođenje kompletne opreme u aktivno i operativno stanje.
I FAZA
1. Izbor vrste, tipa i prečnika otvora teleskopa kao i definisanje relativnog otvora;
2. Određivanje parametara optičkih elemenata, dizajn i nacrt sistema;
3. Nabavka optike i optičkih elemenata;
4. Izbor materijala i oblika optičke cevi (klasična cev ili rešetkasta konstrukcija).
II FAZA
1. Odabir adekvatnog nosača (montaže) instrumenta, analogno dijametru ogledala;
2. Nabavka nosača (montaže);
3. Dizajn nosača optičkih elemenata, odabir materijala izrade, izrada nosača;
4. Detaljni plan i nacrt svih delova konstrukcije, 3D model optičkog sistema.
III FAZA
1. Sklapanje instrumenta i detaljno testiranje;
2. Ispitivanje i analiza opto-mahaničkih performansi sistema;
3. Procena kvaliteta, izbor imena teleskopa.
Nakon definisanja svih zadataka i zaduženja, krenuli smo u nabavku i izradu opto-mehaničkih elemenata kako bismo sklopili instrument i u potpunonosti ga osposobili za prva probna posmatranja i snimanja (prvo svetlo) i analizu. Na sledećih par sličica ispod može se videti sam tok izrade i sklapanja kompletnog sistema i konstukcije teleskopa.
Posle sklapanja konstrukcije pristupili smo testiranju instrumenta. Probni snimci Andromedine galaksije M31 i planetarne magline M57 su bili više nego odlični i prilično smo bili zadovoljni njima. U pitanju je samo po jedan snimak (single frame) na žižnoj daljini od 2500 mm (f/10), sa ekspozicijom od 300 s. Snimljeno je kamerom Canon EOS 400D. Vidimo da je optika solidna, a montaža EQ6 R Pro je izvrsno obavila svoj posao, zvezde su tačkaste, a praćenje je bilo više nego solidno. Ispred CMOS senzora smo postavili extender i koma korektor kako bismo umanjili uticaj komatičnih aberacija.
